Glazbena recenzija

NLV
NLV 'NLV' – prvijenac za pamćenje

Koncertni report

Svemir u KSET-u na ponovljenom koncertu (Foto: Ivan Laić)
Svemir u KSET-u odsvirao do kraja

Žarko Kovačević (S.A.R.S.): Mislim da se svi mi od Vardara pa do Triglava jako dobro razumemo

Beogradska grupa S.A.R.S. na pragu je još jednog uspjeha, a to je dvodnevni koncert u zagrebačkom Domu sportova koji se priprema za idući tjedan 20. i 21. listopada. Povodom toga porazgovarali smo sa Žarkom Kovačevićem, prvim među jednakima u S.A.R.S.-u, prošli s njim teme o glazbenim utjecajima, popularnosti grupe, glazbenim kritičarima, a saznali i kako Žarko reagira na opaske o tome je li S.A.R.S. postao dio folk estrade.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Print this page
Žarko Kovačević (Foto: Kristina Josić)

Žarko Kovačević (Foto: Kristina Josić)

Zašto se odabrali nastupati dvije večeri u Domu sportova, a ne jednu u Areni?

Žarko Kovačević: Ima tu stvari tehničke i logističke prirode, pa je nekad bolje napraviti dva koncerta u Domu sportova, nego u Areni. Reč je i o isplativosti, što organizatori znaju bolje od mene. Što se nas tiče Dom sportova je prostor gde smo već imali fantastičan nastup pre dve godine i super nam je fora da sad sviramo dva dana za redom i dignemo stepenicu više.

Da, bio je prvo KSET tri puta, pa Tvornica dva puta u nizu…

Žarko Kovačević: (Smijeh) Da, izgleda da kod nas sve ide u više od jednog puta.

Možda bi bilo naivno pričati o vašoj formuli uspjeha, no razmišljate li o formuli kako održati postojeći uspjeh?

Žarko Kovačević: To je možda i puno teže nego postići uspeh. Nama se desio „Buđav lebac“ gotovo nenadano i onda je bio pravi problem napraviti priču kako da taj talas koji je pokrenut s tom pesmom održimo i da nastavimo da furamo svoju priču. Mi smo se potrudili da to što radimo, mislim upravo na taj početak, da pokažemo kako nismo neka jednokratna internetska senzacija i da imamo neku dublju poruku od te prvotne koja se možda činila površnom na prvu loptu. Bio je problem da pokažemo ljudima da S.A.R.S. ima još nešto da kaže. To je bilo zeznuto, ali uspeli smo u tome. Svakim sledećim albumom smo pokušavali da održimo taj ritam, a imali smo sreće da to nije samo bilo održavanje priče, već konstantan rast gledano od početka pa do danas.

Upravo s pjesmom „Buđav lebac“ vas se prvotno doživljavalo kao dio alternativne scene, skoro pa i hip hop scene, no kako vam je rasla popularnost neminovno ste svrstani u estradu, pa čak i folk estradu, kako na to gledate?

Žarko Kovačević: Folk estradu?! A ne, ne. Okej mi je da nas možda neki doživljavaju kao estradu, ali kao folk estradu nikako. Jeste da smo postali mainstream, ali ja nemam osećaj da je S.A.R.S. imalo blizu folk estrade. Takođe mi je jasno da ne možeš pripadati nekoj alternativi ako s godinama sve više i više ljudi dolazi na tvoje koncerte i prati tvoj rad. Onda nekako ne možeš izbeći taj mainstream epitet i biti deo nečega drugog. A opet ne osećam da smo deo mainstreama koji se fura ovde, bilo da je reč o Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini itd. Ne želim da nas se uspoređuje s postojećim vidom bilo kakve estrade jer u estradu ne pripadamo. Mi smo pre ‘pop’ što je naravno skraćenica od ‘popularan’.

S.A.R.S. (Foto: Kristina Josić)

S.A.R.S. (Foto: Kristina Josić)

Okej, mora se priznati da ni u medijskom tretmanu niste u estradi. Niste predmet žutog tiska, ne vežu se uz vas nikakve afere i aferice, ne dajete modne savjete i tome slično, no ima li takvih pritisaka sa strane?

Žarko Kovačević: Nema. Mi smo svoju karijeru uspeli da izgradimo preko interneta i bez neke preterane medijske podrške. Naravno bilo je medija koji su nas pratili na ovaj ili onaj muzički način, ali te varijante „dođi da me uslikaš kako se kupam na plaži i pokazujem svoje mišiće“, ili ako sam žensko: „dođi da mi uslikaš dekolte“, to su stvari iz nekih paralelnih univerzuma u kojima ljudi to rade da bi na taj način ostvarili neku popularnost. S.A.R.S. ima dovoljno kvalitetne pesme koje samim time osvajaju publiku tako da nam je taj vid promocije nepotreban.

Kažete, probijali ste se internetskim kanalima i to očigledno s razlogom. Što zamjerate medijima ovakvima kakvi jesu i preostaje li i mlađim bendovima taktika slična vašoj?

Žarko Kovačević: Veoma je teško biti popularan bend, a prilikom nekih promocija koncerata ne biti deo nekih emisija koje bi najradije zaobišli, jer, iskreno kažem, ne volimo da se preterano promovišemo po medijima. Ljudi nas vole zbog toga što radimo, ali eto, ponekad kad su u pitanju promocije i veliki koncert moraš gostovati u nekim emisijama u kojima ne bi inače gostovao. To su neki kompromisi koje pravimo. A mladi muzičari koji tek počinju karijeru… Ima par emisija koje podržavaju alternativnu scenu, što sam upratio tu u Hrvatskoj i u Srbiji, ali ne u dovoljnoj meri. S druge strane, ni nama nije niti jedna od tih emisija pomogla da uradimo to što smo uradili. Sreća da postoji internet i slobodni prostor na kojem možeš zakačiti pjesmu i upratiti da li se nešto sviđa ljudima.

Čitao sam u par intervjua da nemate dobro mišljenje o glazbenim kritičarima. Zašto?

Žarko Kovačević: Najbolji kritičar, bar što se mene tiče, su ljudi koji te slušaju i njihovi komentari. Nekako je nama najzgodnije osluškivati na taj način što publika voli i očekuje od naših pesama, pa i šta im se ne sviđa. Uvažavamo sve njihove konstruktivne kritike, ali dešava se na YouTubeu da ima i negativnih komentara i ako su bez konstruktivne kritike, onda ne obraćamo pažnju na njih. Kritičari s druge strane imaju svoje mišljenje i to je njihovo subjektivno mišljenje, jer mislim da ne može niko od kritike da bude dovoljno objektivan.

Kritika je uvijek subjektivna.

Žarko Kovačević: Pa naravno. Tu se radi o tome koliko se kome veruje po pitanju muzičkog ukusa. Što se konkretno tiče nas, ima gomila pozitivnih i gomila negativnih kritika. Od početka karijere su ‘mazali’, da ne kažem čime, našu muziku, ali mi smo svesni da nismo neki virtuozi poput Paganinija, kao što su i moje vokalne sposobnosti donekle dobre, ali ne toliko da sam kao operni pevač. Ali radimo iskreno iz srca i ljudi to prepoznaju. A sad, da li su aranžmani dovoljno upeglani ili ne , da li je naše umeće sviranja dovoljno dobro ili nije, to nam nije toliko bitno koliko nam je bitno da šaljemo poruku. Na ljudima je koliko će im se to dopasti, ali na kritiku ne obraćamo previše pažnje. Dalje>>

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Print this page

Komentari

Close
Pratite nas i lajkate