Bojana Vunturišević: Odnos Beograda i Zagreba tokom 80ih godina prošlog veka mi je fascinantan

Beogradska pjevačica Bojana Vunturišević iz nekadašnje grupe Svi na pod, u zagrebačkom klubu Sax premijerno će u četvrtak 26. listopada predstaviti svoj, u Srbiji popularan, album 'Daljine' kojim se ujedno vratila na scenu.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Print this page
Bojana Vunturišević (Foto: promo)

Bojana Vunturišević (Foto: promo)

Tri godine si radila na svom solo albumu, je li to bilo planirano ili su se stvari neočekivano odužile?

Bojana Vunturišević: Na albumu sam, zajedno sa svojim saradnicima Ivanom Mirkovićem Bambijem i Minjom Bogavac, radila ukupno godinu i po dana. Ono što se desilo neplanirano je trudnoća koja je u tom trenutku postala prioritet. No, i tada sam radila na pesmama, temeljnije i staloženije.

Obično majčinstvo kod glazbenica donese bolju fokusiranost na samu glazbu i izričaj. Je li i kad tebe to bio slučaj?

Bojana Vunturišević: Mislim da jeste. Inače sam fokusiranija od trenutka kada sam dobila dete. Čini mi se da je to zbog toga jer sada konačno umem da cenim svaki trenutak. Ranije smo umeli da sedimo u studiju i da vreme provedemo gledajući u žuti zid, odnosno ne radeći ništa. To me je uvek frustriralo, ali nisam uspela da motivišem sebe i ekipu da uradimo nešto, jer smo uvek imali za izgovor da to možemo da uradimo i sutra. Danas nije tako. Danas se počinje sa radom čim uđem u studio. Tako da, hvala Dušanu što postoji, jer i zbog njegovog postojanja naša muzika ide napred.

Koja je bila nit vodilja, u čemu si najviše tražila inspiraciju?

Bojana Vunturišević: Izvor inspiracije je bila isključivo moja svakodnevnica. Počev od razlaza prethodnog benda, preko susreta nove ljubavi, odlaska u Portugal… Svega ima, a osnovna nit je ljubav.

Znači, grupa Svi na pod je ‘prošlo svršeno vrijeme’?

Bojana Vunturišević: Grupa Svi na pod ne postoji od leta 2014. godine. Ona je deo mog muzičkog odrastanja i sazrevanja.

Zašto si se odlučila za pop pristup?

Bojana Vunturišević: Pop je moj izraz, nešto što prirodno izlazi iz mene. To je i muzički rezultat moje interakcije sa Bambijem. Taj žanr podrazumeva širok spektar podžanrova, daje nam slobodu da se izrazimo kako želimo, ali je i izazov za moždane vijuge koje su stalno u aktivnom stanju jer razmišljaju kako biti uvek svež, a ostati svoj.

Što te glazbeno najviše inspiriralo za album?

Bojana Vunturišević: Ljudi često imaju potrebu da me porede sa raznim velikim pop zvezdama misleći da su mi upravo one bile inspiracija za pisanje albuma “Daljine”. No, ja sam se u tom trenutku hranila muzikom mnogo manjih izvođača, pa iz mog plejera nije izlazila FKA Twigs, francuski duo Ibeyi, Lorde, Mo, Daft Punk…

Zašto naziv „Daljine”?

Bojana Vunturišević: Postoji nekoliko razloga zašto baš Daljine. Taj naziv je došao skoro na samom kraju stvaralačkog procesa i odmah mi je bilo jasno da je to taj koncept. Daleko od svoje prethodne priče. Daleko od njega kome sam čuvala zvuk za sliku. Daleko od ljudi koji su me ranije slušali. Od svega daleko, a svemu sam tako želela da se približim.

Kolega Srđan Strajnić opisao je vaš album riječima „intelektualni i baš zato ne-toliko-popularni-pop”, no skoro pola milijuna pregleda singla „Kese etikete” na YouTubeu šalje suprotnu sliku. Iznenađuje li te tolika klikanost?

Bojana Vunturišević: Ne postoji intelektualna i neintelektualna muzika. Postoji samo muzika. Muzika sa albuma “Daljine” doprla je do velikog broja ljudi, uprkos činjenici da danas ne možeš da zavrtiš pesmu na radio i televizijskim stanicama. Da, “Kese etikete” će imati bez spota pola miliona pregleda. Spot za pesmu “Daljine” bez televizijske i radijske premijere, sa svega par objavica, koje mogu prebrojati na prstima jedne ruke, na portalima ima više od 100 hiljada pregleda. Statistika govori da uvek kad imaš dobru stvar, to dopre do ljudi.

Bojana Vunturišević (Foto: promo)

Bojana Vunturišević (Foto: promo)

S druge strane, vjerujem da te sigurno zanima kako će reagirati zagrebačka publika na promotivnom koncertu u Saxu. Sjećam se nastupa Svi na pod i vašeg oduševljenja što svirate Vještice ‘u matičnom gradu’. Držiš li do neke posebnosti zagrebačke publike?

Bojana Vunturišević: Imam poseban odnos prema Zagrebu i zagrebačkoj publici. O tome koliko volim taj grad govori činjenica da sam mu posvetila pesmu pod nazivom “E70″. Odnos Beograda i Zagreba tokom 80ih godina prošlog veka mi je fascinantan. Te priče sam najviše slušala od Vlade Divljana. Ta povezanost, taj odnos, interakcija, razmena i druženje moraju ponovo da nam se dese. Ustvari, to nam se dešava sve vreme, samo bi bilo lepše da je intenzivnije.

Da baš sam te htio pitati konkretno za ozračje „E 70″ sa Žene Kose.

Bojana Vunturišević: Možda treba da dodam da mi je najdraži stvaralački proces upravo bio proces pisanja pesme “E70″. Sasvim slučajno imamo i video zapis te večeri, kao neki mini dokumentarac, koji mi je draži od bilo kog spota. Pogledajte na mojoj Facebook stranici.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Print this page

Komentari

Close
Pratite nas i lajkate